Šećerna bolest i masno tkivo, dali postoji veza?
Do sada je jasno utvrđena činjenica da je povećanje masnog tkiva, naročito oko visceralnih ( unutrašnjih) organa jedan od faktora rizika za razvoj dijabetesa.
Da li masno tkivo istovremeno može da krije lek za dijabetes?
Nova, pionirska otkrića u eksperimentima sa masnim stem ćelijama daju nadu za nov pristup lečenja dijabetesa.
Naučni tim iz Teksaškog univerziteta je otkrio da se manipulacijom sa masnim stem ćelijama dobija snažan antijabetski efekat. Eksperimet je rađen sa laboratorijskim miševima kod kojih je zastupljeno oboljenje lipodistrofija uz koju su prisutni povećan nivo glukoze u krvi i dijabetes. Međutim, posle primenjene manipulacije na nivou masnih stem ćelija, zabeleženo je 2-4 puta brže metabolisanje šećera iz krvi i pored toga je ustanovljeno da su mišićne ćelije ovih životinja na svojoj površini imale veoma veliki broj receptora za glukozu.
Zaključak eksperimetna ukazuje da se intervencijom na stem ćelijama dobija faktor-hormon koji povoljno utiče na metabolizam glukoze.
Ovaj faktor-hormon porekla iz masnih stem ćelija evidentno je da ima suštinso dejstvo slično insulinu, on otvara “vrata” za ulazak šećera iz krvi u mišićnu ćeliju i u budućnosti može da bude alternativa ili dodatak insulinskoj terapiji.
Ukoliko se ova eksperimentalna manipulacija uradi na zrelim masnim ćelija, antidijabetski efekat izostaje, što ukazuje da progenitorsku ulogu masnih stem ćelija.
Dalja istraživanja mogu da idu u dva pravca sa dva cilja.
Prvo da se izoluje faktor koji ispoljava insulinu slične osobine ili da se stimulaciom masnih stem ćelija one pobude kako bi same proizvodile više “antidijabetesnog faktora”.
Do sada je jasno utvrđena činjenica da je povećanje masnog tkiva, naročito oko visceralnih ( unutrašnjih) organa jedan od faktora rizika za razvoj dijabetesa.
Da li masno tkivo istovremeno može da krije lek za dijabetes?
Nova, pionirska otkrića u eksperimentima sa masnim stem ćelijama daju nadu za nov pristup lečenja dijabetesa.
Naučni tim iz Teksaškog univerziteta je otkrio da se manipulacijom sa masnim stem ćelijama dobija snažan antijabetski efekat. Eksperimet je rađen sa laboratorijskim miševima kod kojih je zastupljeno oboljenje lipodistrofija uz koju su prisutni povećan nivo glukoze u krvi i dijabetes. Međutim, posle primenjene manipulacije na nivou masnih stem ćelija, zabeleženo je 2-4 puta brže metabolisanje šećera iz krvi i pored toga je ustanovljeno da su mišićne ćelije ovih životinja na svojoj površini imale veoma veliki broj receptora za glukozu.
Zaključak eksperimetna ukazuje da se intervencijom na stem ćelijama dobija faktor-hormon koji povoljno utiče na metabolizam glukoze.
Ovaj faktor-hormon porekla iz masnih stem ćelija evidentno je da ima suštinso dejstvo slično insulinu, on otvara “vrata” za ulazak šećera iz krvi u mišićnu ćeliju i u budućnosti može da bude alternativa ili dodatak insulinskoj terapiji.
Ukoliko se ova eksperimentalna manipulacija uradi na zrelim masnim ćelija, antidijabetski efekat izostaje, što ukazuje da progenitorsku ulogu masnih stem ćelija.
Dalja istraživanja mogu da idu u dva pravca sa dva cilja.
Prvo da se izoluje faktor koji ispoljava insulinu slične osobine ili da se stimulaciom masnih stem ćelija one pobude kako bi same proizvodile više “antidijabetesnog faktora”.
No comments:
Post a Comment
Komentar: