Dijabetes (šećerna bolest) i tečni peptidni kompleksi

Pre mnogo meseci dobila sam u ruke katalog preparata sa peptidnim komlpeksima, i kao svaki lekar prelistala sam i pomislila u sebi :  opet neke gluposti. Katalog je završio u kanti, naravno. Ali  na moju sreću , moja prijateljica, lekar takođe, poklonila mi  je Pk 7 za dijabetičare. Mada   krajnje nepoverljiva prema  alternativnim metodima lečenja, prihvatila sam da to koristim verujujući u njenu procenu. Interesantan je bio moj odnos prema tome u početku. Primenjivala sam peptid prema uputstvu bez nekog posebnog stava o njegovoj delotvornosti. Bez razmišljanja, bez istraživanja bez stava o metodi, zdušno sam „mackala“ tu tečnost , valjda samo iz poštovanju prema nekom sa kim sam prošla čitavo školovanje. Naravno da u ishrani, terapiji, nivou fizičke aktivnosti  nije bilo nikakvih promena.
Mislim da je prošlo dvadesetak dana, pakovanje se približavalo kraju, primetila sam da su mi  učestale hipoglikemije..mada sam lagala sebe da je to zbog previše „jurnjave“ u toku dana.  Samoobmanjivanje je trajalo do jedne kontrole jutarnje glikemije....
Sasvim običan radni dan, sasvim uobičajena večera predhodnog  dana i sasvim neočekivana jutarnja glikemija  dijabetičara - 4,3mmol/l. Inače, moje jutarnje glikemije su  izmedju 5,8-6,1.
Naravno, od tog trenutka počinje presabiranje, šta sam jela, kada sam jela poslednji put , da li sam možda zaboravila da jedem :) ?  Da, to je bio trenutak koji me je navodio da počnem da razmišljam o peptidima.


Istraživa sam, čitala i došla do saznanja da  iza ovih proizvoda stoji veoma ozbiljan tim stručnjaka, koji su decenije istraživanja pretočili u proizvod koje se može primeniti i u kućnim uslovima. Za mene je bila zaprepašćujuća činjenica da  je vodeći stručnjak ovog tima, inače ruskog porekla, sada na čelu evropske asocijacije za gerontologiju. To je istorijski presedan, ovo  mesto je bilo „rezervisano“ za lekare iz zapadnih zemalja.


Mehanizam delovanja je decenijama poznat medicini a jedinstvenost ovih preparata se ogleda u nanotehnološkoj proizvodnji. Ako bi se princip banalizovao svodi se na sledeće: i kada znamo gde je problem , nemamo načina da stignemo i da ga rešimo u njegovom začeću. Nanomedicina će promeniti metodologiju lečenja mnogih bolesti.


Peptidni kompleksi koji su nama raspoloživi su itekako efikasni, i to je verovatno samo početak jedne nove  naučne grane.
Za mene kao lekara važne su činjenice do kojih sam došla:

• Metod je rezultat dugogodišnjeg naučno-istraživačkog rada
• Rezultati istraživanja su lako proverljivi , jer se radovi nalaze u relevantnim naučnim bazama
• Vodeći stručnjak je priznat i poštovan na svetskom nivou i postavljen na visoku poziciju  evropskog medicinskog tela
• Metod se primenjuje i u bolničkim uslovima u Sankt Peterburgu
• Petpidi su kompatibilni sa konvencionalnom medicinom

Šećerna bolest (dijabetes) odlično reaguje na PK 7, to govori moje lično iskustvo.Rusija, Madjarska i Nemačka imaju bogatu riznicu rezultata primene peptidnih kompleksa, za nekoliko meseci i naša zemlja će se upisati u revitalizovane :) nacije.

Deficit vitamina D i šećerna bolest

Vitamin D može da prevenira ili odloži dijabetes ali i da redukuje komplikacije kod dijabetičara.

Veliki broj Amerikanaca sa dijabetesom ima nizak vitamin D. Dokazi ukazuju da vitamin D ima nezamenljivu ulogu u sekreciji i senzitivnosti insulina. Deficit vitamina D je delom posledica nebalansirane ishrane, što je najčešći problem kod dijabetičara. Drugi važan razlog je smanjeno izlaganje sunčevoj svetlosti, delom od prenaglašene kampanje  za primenu UV bloka a delom od  životnog stila. Deficit vit.D je očekivano najveći u toku zimskih meseci kada je insolacija najmanja.

Ishrana često nije dovoljna da obezbedi dovoljan unos vitamina D.  Da bi se smanjio rizik od dijabetesa i komplikacija ove bolesti potrebno je kombinovati balansiranu ishranu, izlaganje sunčevim zracima i suplementaciju vitaminom D2 ili D3.  Poželjan nivo vitamina D 25(OH) je 20-60 ng/ml.

Ako pripadate rizičnim grupama za oboljevanje od dijabetesa, potrebno je da radite skrining testove za otkrivanje nivoa vit. D, jer je to odličan pokazatelj za rano oktivanje deficita i daje mogućnost pravovremene nadoknade korekcijom ishrane i suplementacijom.

Deficit vitamina D se povezuje i sa hiperglikemijom, insulinskom rezistencijom i srčanim bolestima. Skoro su objavljene studije koje ukazuju da postoji jasna  uzročno-posledična veza izmedju hroničnog nedostatka vitmaina D i srčanih bolesti.
Smatra se da je  nedostatak vitamina D veliki javnozdravstveni problem na globalnom nivou i da poprima epidemijski karakter kao i šećerna bolest.

PEPTIDI -prirodni lekovi

http://www.izida.rs

Nano medicina i dijabetes III deo (novi prirodni lekovi)

Geni i peptidi

DNK molekul je biokompjuter koji nosi sve potrebene informacije o funkcionisanju organizma. Ta informacija je inertna i da bi bila pročitana potreban je aktivator. Peptid je informacioni aktivator, koji otključava specifičnu fioku DNK molekula  iz koje se koristi informacija za sintezu odgovarajućeg molekula.

Peptidi  su slični po strukturi proteinima, sastoje se iz aminokiselina ali, su ti lanci aminokiselina manji i sam peptid je daleko manji od proteina.  Peptidi imaju istu ulogu kod svih sisara, i ljudi  i miševi i slonovi i zebre imaju peptide i kod svih  igraju istu ulogu. 

 A koja je njihova uloga?

Da nas održavaju, zdravima, mladima , lepima....
Biološko starenje (involutivne i degenerativne promene) nastaju na molekularnom nivou zbog poremećaja sinteze specificnih belančevina i promena na nivou gena što dovodi do promene strukture tkiva i organa. Ove strukturne promene dovode do gubitka funkcije organa i pojave znaka starenja 

Najmodernije naučne teroije kažu da starimo iz dva razloga, prvo je DNK molekul izmenjen pod uticajem štetni noksi iz spoljašnje sredine tokom života a drugi je što je sam sintetski aparat zatajio ili da kažem da biološki kapaciteti prozvodnje organizma popuštaju sa godinama. Ova dva procesa  su povezana u začaran krug. Smanjena  sinteza proteina i samim tim i peptida smanjuje mogućnost adekvatne aktivacije DNK molekula, te zbog manjka informacione indukcije  smanjena je proizvodnja i strukturnih i funkcionalnih proteina i peptida.

Ali sada se javila revolucionarna mogućnost obnove peptida, i mogućnost prekidanja začaranog kruga.  Unošenjem peptida  otvara se specifična informaciona šifra na DNK molekulu koja daje informaciju za sintezu  zdravog i funkcionalnog molekula proteina. A proteini su i gradivni i funkcionalni molekuli, insulin je polipeptid  tj.protein.

Starenje ...šećerna bolest..peptidi...gde je tu veza?
Biološkim starenjem endokrinog sistema nastaju promene u lučenju polnih hormona kod oba pola,   poremećaj glikoregulacije i nastanak dijabetes melitusa.
Vidite, peptid može da utiče na aktivaciju DNK,  poboljšavajući do 30% funkciju organa.
Mehanizam delovanja peptida se ogleda u sledećem:

·         revitalizuje ćeliju

·          podmlađuju kompletno čitav organizam, imaju protektivno dejstvo jer        povećavaju otpornost ćelije na manjak kiseonika i dejstvo toksina

·          normalizuju razmenu materija u tkivima

·          inteziviraju metablizam na ćelijskom nivou

 Peptidi imaju protektivno i revitalizirajuće dejstvo na tkiva i organe kako u normalnim, fiziološkim uslovima, tako i u patološkim uslovima, pošto održavaju na fiziološkom nivou broj zrelih, funkcionalno aktivnih ćelija, kao i razmenu materija u njima. Ovim dejstvom peptidi optimizuju fiziološke procese organa i tkiva.

Ako uzmemo u obzir navedene činjenice , možemo da očekujemo  poboljšanje u glikoregulaciji kod dijabetesa tip 2. Ovo poboljšanje je u praksi potvrdjeno.

Peptidni bioregulatori  su novi , revolucionarni  pravac nanomedicine,  kod nas su prisutni  tek nekih 2 meseca. 
Tvorac nanopeptida kao bioregulatora u svrhe prevencije i lečenja je prof Vladimir Khavinson, koji je  svoj naučni rad posvetio gerontologiji.

Nano medicina i dijabetes II deo (novi prirodni lekovi)

Nanomedicina obuhvata primenu nanomaterijala reda veličine od 1-100 nm. Nanotehnologija u dijabetesu je našla primenu u monitoringu nivoa glukoze u krvi, načinu primene insulina, načinu primene oralnih antidijabetesnih lekova, lečenju vaskularnih komplikacija dijabetesa-zaceljenje rana.

Monitoring glukoze u krvi
U predhodnom postu sam opisivala novi glukometar koji će određivati  nivo šećera u krvi, bez krvi, bez bockanja, bez test traka i bez lanceta. Očekujemo ga oko 2014. Godine.
Nanotehnologija je donela još jedan biosenzor koji se ispituje. Ovo bi bio implantibilan senzor. Za njega su korišćene “perlice” polietilenglikola obložene fluorescentnim molekulima. Polietilenske fluorescirajuće perlice se injektiraju u međućelijski prostor ispod kože. Kada glukoza u međućelijskoj tečnosti padne na kritičan-opasan nivo, fluorescentni molekuli isijavaju svetlost koja će se videti na površini kože. Senzorski mikročip se razvija da kontinuirano prati ključne parametre kao što je frekfenca srca, telesna temperatura i nivo glukoze u krvi. Senzorski mikročip bi bio implantiran pod kožu i obezbeđivao bi kontinuirane vrednosti pomenutih telesnih parametara.


Nanotehnologija u lečenju dijabetesa
Oralni insulin je nanotehnološki proizvod koji je na raspolaganju za primenu, postoji nekoliko proizvođača oralnog, nazalnog i insulina za inhalaciju. O tome sam govorila u predhodnom članku. Sledeći nanotehnološki proizvod za regulaciju nivoa glukoze u krvi je veštački pankreas, da budem preciznija nano-arteficijalni pankreas.

Nanotehnološki arteficijalni pankreas je tanka silikonska kutija koja sadrži  životinjske beta ćelije pankreasa. Ova silikonska kutija je obložena materijalom koji obezbeđuje nano-pore veličine 20 nm. Ove pore su dovoljne velike da dozvole prolaz molekulima šećera i insulina a da istovremeno ne dozvole prolaz krupnim imunološkim ćelijama( 1000 nm) koje bi razorile veštački pankreas kao strano tkivo. Ovakav veštački pankreas ne zahteva primenu imunosupresivne terapije koja povećava rizik za infekcije. Pored kontejnera sa beta ćelijama ovaj pankreas bi sadržavao i biosenzor koji bi pratio nivo glukoze u krvi i na osnovu toga reagovao otpuštanjem insulina. Nažalost  ovakav pankreas je još uvek na nivou teorije.

Ali, dali postoji raspoloživ proizvod nanotehnologije koja može da pomogne u restituciji pankreasa, koja može da pomogne u regulaciji šećera u krvi.

Šećerna bolest i nanotehnologija sada i  ovde...nastavak  uskoro

Nano medicina i dijabetes I deo (novi prirodni lekovi)

• Šta je nanomedicina?
• Da li šećerna bolest može biti lečena nanoproizvodima?

Kao student obožavala sam medicinsku fiziologiju, ključnu, bazičnu medicinsku nauku. Fiziologija počinje svoje izučavanje od ćelije, njene građe i funkcije i usložnjava ga do tkiva i organa. Odnosno, u  poslednjim svojim izdanjima proslavljeni autor med. fiziologije A.C. Guyton ukazuje  da bazične promene  koje vode u obolevanje  treba posmatrati na prećelijskom nivou.

Zašto ovo pišem?

Ako govorimo o nanotehnologiji onda možemo da kažemo da ona ima potencijal da deluje na prećelijskom nivou, da deluje u korenu problema.  Onda možemo da kažemo da se obolevanje može zaustaviti u njegovoj ekstremno ranoj fazi ili se poremećaj može restituisati u potpuno zdravo stanje.

Zvuči kao odiseja u svemiru 2115. godine ? :)

Nanotehnologija i geneteski inženjering će mnogo ranije postati dominantan način lečenja!

A, da li je u ovom trenutku raspoloživa nanomedicina ?
JESTE !
Nanotehnologija već pruža rezultate u terapiji dijabetesa. Danas se već proizvodi oralni insulin. Oralni insluin se aplikuje neinvazivno, putem sluzokože usta, nosa i pluća.

Šta je uopšte nanomedicina i koje su njene prednosti :
Nano- je prefiks koji označava bilioniti deo nečega. Nanomedicina u terapiji koristi veličine od 1-100nm i obuhvata tri područja delovanja.

•      nanomaterijale
•       nanoelektronske biosenzore
•        i molekularnu nanotehnologiju

Nanoelektreonski biosenzori su tehnologija koja obezbeđuje neinvazivnu kontrolu šećera u krvi,  bez  krvi putem fluorescentnog rezonantnog energetskog transfera.
Ovakav glukometar   je konstruisan i poslednjih godina  su u toku klinička ispitivanja tačnosti metode. Dobijeni rezultati  do sada ukazuju da nema odstupanja u odnosu na referentne laboratorijske metode. Predviđen  je izlazak na tržište 2014. godine.
Ovo konkretno znači da će se od 2014. godine šećer u krvi meriti prinošenjem šake senzoru i sve to u bilo kojim okolnostima, u kući, na poslu na skijanju, na plaži...


  nastavak uskoro...

Nove terapije za dijabetes na vidiku

Šećerna bolest i masno tkivo, dali postoji veza?

Do sada je jasno utvrđena činjenica da  je povećanje masnog  tkiva, naročito oko visceralnih ( unutrašnjih) organa jedan od faktora rizika za razvoj dijabetesa.

Da li masno tkivo istovremeno može da krije lek za dijabetes?

Nova, pionirska otkrića  u eksperimentima sa masnim stem ćelijama  daju  nadu za nov pristup lečenja dijabetesa.
Naučni tim iz Teksaškog univerziteta je otkrio da se manipulacijom sa masnim stem ćelijama dobija snažan antijabetski efekat. Eksperimet je rađen sa laboratorijskim miševima kod kojih je zastupljeno oboljenje lipodistrofija uz koju su prisutni povećan nivo glukoze u krvi i dijabetes. Međutim, posle primenjene manipulacije na nivou masnih stem ćelija, zabeleženo je 2-4 puta brže metabolisanje šećera iz krvi i pored toga je ustanovljeno da su mišićne ćelije ovih životinja  na svojoj površini imale veoma veliki broj receptora za glukozu.

Zaključak eksperimetna ukazuje da se intervencijom na stem ćelijama dobija faktor-hormon koji povoljno utiče na metabolizam glukoze.

Ovaj  faktor-hormon  porekla iz masnih stem ćelija  evidentno je da ima  suštinso dejstvo slično insulinu, on otvara “vrata” za ulazak šećera iz krvi u mišićnu ćeliju i u budućnosti može da bude alternativa ili dodatak insulinskoj terapiji.
Ukoliko se ova eksperimentalna manipulacija uradi na zrelim masnim ćelija, antidijabetski efekat izostaje, što ukazuje da progenitorsku ulogu masnih stem ćelija.
Dalja istraživanja mogu da idu u dva pravca sa dva cilja.

Prvo da se izoluje faktor koji ispoljava insulinu slične osobine ili da se stimulaciom masnih  stem ćelija one pobude kako bi same proizvodile više “antidijabetesnog faktora”.

Dijabetes i hipertenzija

Kako su šećerna bolest i visok krvni pritisak povezani?

Dijabetes i visok krvni pritisak imaju tendenciju da se pojavljuju zajedno jer dele određene fiziološke osobine - to jest, dejstvo jedne bolesti utiče da se druga bolest češće pojavljuje.  U slučaju dijabetesa i visokog krvnog pritiska, dejstva su sledeća:

Povećana količina tečnosti u organizmu- dijabetes utiče na  povećanje ukupne količine tečnosti u telu, koja dovodi do povišenja krvnog pritiska.
Povećana rigidnost arterija - Dijabetes može da smanji sposobnost krvnih sudova da se šire, jer proces ateroskleroze smanjuje elastičnost krvnih sudova, ovo dovodi do povećanja  krvnog pritiska.
Insulinska rezistencija- narušena iskoristiljivost insulina direktno utiče na povišenje krvnog pritiska.

Iako ove biološke osobine delimično objašnjavaju zašto dijabetes i visoki krvni pritisak su oboljenja koja često idu u paru, mora se podvući  da  u mnogim slučajevima, ove dve bolesti  nastupaju zajedno samo zato što dele zajednički skup faktora rizika. Neki važni zajednički faktori rizika su:

Gojaznost -  značajno povećava rizik od dijabetesa i visokog krvnog pritiska .
Dijeta – Ishrana  bogata masnom, začinjenom slanom hranom  sa  previše prerađenog šećera doprinosi  razvoju poremećaja koji  vode ka dijabetesu  i visokom krvnom pritisku.
Fizička aktivnost –Nizak nivo fizičke aktivnosti smanjuje iskoristljivost kalorija, utiče na razvoj gojaznosti i povećava rigidnost krvnih sudova što vodi  ka povišenju krvnog pritiska.

Prevazilaženjem ovih faktora rizika umanjujete mogućnost nastanka i dijabetesa i visokog krvnog pritiska.

Koliko je česta hipertenzija u osoba sa dijabetesom?

Podaci iz  studije koja je obuhvatala obolele od dijabetesa tip 1 govore sledeće:

• 5% pacijenata  razvije  visok krvni pritisak, u roku od 10 godina
• 33% pacijenata razvije visok krvni pritisak, u roku od 20 godina
• 70%pacijenata razvije visok krvni pritisak u roku od 40 godina

Studija radjena za  dijabetes tipa 2 pokazuju da skoro 75% obolelih od bubrežnih problema (dijabetesna nefropatija) ima visok krvni pritisak. U onih sa dijabetesom tipa 2, ali bez problema sa bubrezima, stopa visokog krvnog pritiska bila je oko 40%. Sve u svemu oko 35% svih osoba sa dijabetesom ima visok krvni pritisak.

Lekovi za snižavanje holesterola

Šećerna bolest je udružena sa poremećajem metabolizma masti. Nažalost povišene vrednosti holesterola i triglicerda su očekivane   u dijabetesu.
Pored hipoglikemika i/ili insulina u terapiji dijabetičara su prisutni i lekovi koji snižavaju nivo holesterola i triglicerida. FDA( Američka asocijacija za  hranu i lekove) objavila je novije informacije o neželjenim dejstvima ovih lekova i  merama opreza.

Informacije se odnose na sledeće lekove, neki od njih su prisutni na našem tržištu. Lipitor (atorvastatin), Lescol (fluvastatin), Mevacor (lovastatin), Altoprev (lovastatin ), Livalo (pitavastatin), Pravachol (pravastatin), Crestor (rosuvastatin), i Zocor (simvastatin).

Skrećem Vam pažnju na sledeće činjenice :

·         Utvrđeno je da je toksični uticaj ovih lekova na jetru individualan, i da se zbog toga mora  vršiti monitoring jetrinih enzima kod svih pacijenata na ovakvoj terapiji. Preporučuje se da se pre započinjanja terapije  izvrši kontrola jetrinih enzima koja bi služila kao reper daljim pretragama. A , nakon inicijalne provere potrebno je  periodično  proveravati jetrine enzime ( ALT; AST) 3-4 puta godišnje.

·         Primećeni su izvesni kognitivni poremećaji kod pacijenata na ovakvoj terapiji, kao što su gubitak memorije i konfuzija.Na sreću ovakvi poremećaji nisu ozbiljni i povlače se nakon obustavljanja terapije. Ipak, ukoliko primetite ovakve simptome, obavezno obavestite lekara.

·         Statini povećavaju rizik za hiperglikemiju, i toga moramo da budemo svesni svi i pacijenti i lekari.

·         Izuzetno je  važno znati  sa kojim lekovima statini nepovoljno interreaguju, drugim rečima sa kojim lekovima  se ne smeju kombinovati, tu spadaju neki lekovi protiv bakterijskih i gljivičnih infekcija i lekovi u terapiji HIV infekcije.

Ukoliko u terapiji imate statine, “osluškujte” svoje telo, proučite prateće informacije u leku koje su sada prilagođene opštoj populaciji, skrenite pažnju svom lekaru.

Zapamtite, reagovanje na  statine je individualno!

Dejstva fruktoze

•       Fruktoza u ishrani dece i adolescenata
•       Fruktoza  i šećerna bolest

Fruktoza ili voćni šećer je prost monosaharid koji se nalazi u mnogim biljkama. Fruktoza kao I glukoza I galaktoza se tokom varenja apsorbuju I stižu direktno u krvnu struju.  Ocenjuje se da je fruktoza 1,73 puta slađa od glukoze. Više decenija važi za zdraviju varijantu zaslađivača, međutim nova istraživanja pokazuju drugačije rezultate. Prekomerna konzumacija fruktoze se povezuje  sa povećanim rizikom oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti, prognoza je lošija ako uz ovu naviku postoji I povećan obim masnoće na trbuhu, tzv. viscelarna masnoća.

Istraživanje je sprovedeno na 559 adolescenata starosti od 14-18 godina koji su konzumirali u svojoj isharni velike količine fruktoze a istovremeno je kod njih postojala intolerancija na glukozu, insulinska rezistencija I zapaljenski faktori koji  se povezuju sa srčanim I vaskularnim bolestima.

Šećerna trska I šećerna repa su se vekovima koristile za proizvodnju šećera, fruktoza, naročito kukuruzni fruktozni sirup se od 1070. Godine  sve više koristi u proizvodnji slatkiša I sokova. Meta ovih proizvođača su  deca I adolescenti. Metabolizam fruktoze se razlikuje od metabolzma drugih šećera  I nastaju nusprodukti  za koje se veruje da su loši za naše zdravlje.

Verovanja  da je voćni šećer bezopasan I da je zdraviji od glukoze, nažalost  nisu tačna. Činjenica koja se ne može pobiti je da je balansirana ishrana  najbolji recept   za svačiji zdravlje.

Dete bi trebalo da ima  raznovorsnu ishranu i fizičku aktivnost. Konzumaciju  gasiranih sokova i slatkiša svesti na razuman minimum  i motivisati dete  da se bavi sportom , ovo je  višedecenijski recept koji ne gubi na značaju

A da li je zdravo koristiti fruktozu  kao zaslađivač u dijabetesu?

Sve naminirnice bogate fruktozom imaju nizak GI, jer sadrže jako male količine glukoze. Kao “namirnica” sa nisim glikemijskim indeksom fruktoza je poželjna  u ishrani obolelih od šećerne bolesti.

Primena fruktoze  snižava vrednosti jutarnje glikemije natašte I poboljšava vrednost HbA1C.

Za sada istraživanja ukazuju da je bezbedno koristiti do 90 grama fruktoze dnevno.

Suština životnog stila je umerenost u svakom smislu, a svaki lek može da bude smrtonosno oružje ako se prekorači lekovita doza!

Brojanje ugljenohidrata!

Šta je brojanje ugljenohidrata?
Zašto je važno brojanje ugljenih hidrata u šećernoj bolesti?


Brojanje ugljenohidrata je jedan od načina da planirate ishranu i da vam se nivo glukoze (šećera) u krvi održava u željenim vrednostima .
 
Ugljenohidrati su jedan od tri osnovna izvora energije u hrani, pored proteina i masnoća.  Balans između ugljenohidrata koje pojedete i insulina je ono što definiše skok glukoze posle obroka.  Brojanje ugljenohidrata za svaki obrok može vam pomoći da dostignete i održavate željeni nivo glukoze u krvi, a na taj način sprečavate komplikacije vezane za dijabetes.  Možete naučiti  da brojite ugljenohidrate a prema tome ćete birati šta i koliko ćete da pojedete.  Brojanje ugljenohidrata je lakše nego bil koji drugi načini planiranja obroka.  Ako uzimate insulin, brojanje ugljenohidrata možete koristiti da odredite koliko insulina je potrebno da uzmete.  

Vrste hrane koje su navedene  utiču na glukozu u krvi daleko  više nego meso i zamena za meso, povrće ili masnoće.  

Bagel pecivo, biskvit, hleb, krekeri, tvrde kore za taco i tortilje,gotove ili kuvane cerealije, pasta i riža, mleko, sojino mleko i jogurt , skrobno povrće kao što su kukuruz, grašak, krompir i slatki krompir, slatkiši kao što su kolači, keks, sladoled, džem, žele i  čist šećer, palačinke i vafli,  kokice, krompirov čips i perece. Voće (konzervirano, sušeno i sveže) i voćni sokovi

  

Velika porcija salate ili kuvanog povrća (kao što je1⁄2 šolja  barene šargarepe) se računa kao porcija ugljenohidrata.  Neke vrste hrane, kao što su pizza, gulaš ili supa su kombinacija ugljenohidrata, proteina i masnoće.   
Preporučeni broj porcija ugljenohidrata zavisi od vaše težine, stepena aktivnosti, lekova za tretman dijabetesa i nivoa glukoze koju želite postići. 
Doktorka ili nutricionista vam mogu pomoći da napravite svoj individualni  plan obroka.   Za mnoge ljude dovoljne su 3 do 4 porcije ugljenohidrata za svaki obrok i 1 do 2 porcije za užinu.  


Najvažnije je da imate izbalansiran obrok, zbog toga je potrebno da uključite i proteinsku hranu, kao što je svinjsko ( mangulica )ili ćureće i pileće meso i ribu, a pored toga povrće i umerenu količinu zdravih masnoća, kao što su maslinovo ulje i zrnasti plodovi. 

Kako koristiti nutritivnu tablicu na etiketi proizvoda?

Da odredite veličinu svoje porcije, pročitajte na etiketi grame ugljenohidrata (g); upamtite da je jedna porcija jednaka 15 grama ugljenohidrata.   Ako su ukupni ugljenohidrati 15 grama, onda proverite na vrhu etikete veličinu jedne porcije.  

Ako je ukupni iznos veći od 15, podelite ga sa 15. Na primer, hrana koja ima 30 grama ugljenohidrata sadrži 2 porcije, jer je 30 podeljeno s 15 jednako 2. 
Ako je ukupni iznos manji od 15, onda pomnožite porcije tako da vam porcija sadrži 15 grama ugljenohidrata.