Nano medicina i dijabetes II deo (novi prirodni lekovi)

Nanomedicina obuhvata primenu nanomaterijala reda veličine od 1-100 nm. Nanotehnologija u dijabetesu je našla primenu u monitoringu nivoa glukoze u krvi, načinu primene insulina, načinu primene oralnih antidijabetesnih lekova, lečenju vaskularnih komplikacija dijabetesa-zaceljenje rana.

Monitoring glukoze u krvi
U predhodnom postu sam opisivala novi glukometar koji će određivati  nivo šećera u krvi, bez krvi, bez bockanja, bez test traka i bez lanceta. Očekujemo ga oko 2014. Godine.
Nanotehnologija je donela još jedan biosenzor koji se ispituje. Ovo bi bio implantibilan senzor. Za njega su korišćene “perlice” polietilenglikola obložene fluorescentnim molekulima. Polietilenske fluorescirajuće perlice se injektiraju u međućelijski prostor ispod kože. Kada glukoza u međućelijskoj tečnosti padne na kritičan-opasan nivo, fluorescentni molekuli isijavaju svetlost koja će se videti na površini kože. Senzorski mikročip se razvija da kontinuirano prati ključne parametre kao što je frekfenca srca, telesna temperatura i nivo glukoze u krvi. Senzorski mikročip bi bio implantiran pod kožu i obezbeđivao bi kontinuirane vrednosti pomenutih telesnih parametara.


Nanotehnologija u lečenju dijabetesa
Oralni insulin je nanotehnološki proizvod koji je na raspolaganju za primenu, postoji nekoliko proizvođača oralnog, nazalnog i insulina za inhalaciju. O tome sam govorila u predhodnom članku. Sledeći nanotehnološki proizvod za regulaciju nivoa glukoze u krvi je veštački pankreas, da budem preciznija nano-arteficijalni pankreas.

Nanotehnološki arteficijalni pankreas je tanka silikonska kutija koja sadrži  životinjske beta ćelije pankreasa. Ova silikonska kutija je obložena materijalom koji obezbeđuje nano-pore veličine 20 nm. Ove pore su dovoljne velike da dozvole prolaz molekulima šećera i insulina a da istovremeno ne dozvole prolaz krupnim imunološkim ćelijama( 1000 nm) koje bi razorile veštački pankreas kao strano tkivo. Ovakav veštački pankreas ne zahteva primenu imunosupresivne terapije koja povećava rizik za infekcije. Pored kontejnera sa beta ćelijama ovaj pankreas bi sadržavao i biosenzor koji bi pratio nivo glukoze u krvi i na osnovu toga reagovao otpuštanjem insulina. Nažalost  ovakav pankreas je još uvek na nivou teorije.

Ali, dali postoji raspoloživ proizvod nanotehnologije koja može da pomogne u restituciji pankreasa, koja može da pomogne u regulaciji šećera u krvi.

Šećerna bolest i nanotehnologija sada i  ovde...nastavak  uskoro

Nano medicina i dijabetes I deo (novi prirodni lekovi)

• Šta je nanomedicina?
• Da li šećerna bolest može biti lečena nanoproizvodima?

Kao student obožavala sam medicinsku fiziologiju, ključnu, bazičnu medicinsku nauku. Fiziologija počinje svoje izučavanje od ćelije, njene građe i funkcije i usložnjava ga do tkiva i organa. Odnosno, u  poslednjim svojim izdanjima proslavljeni autor med. fiziologije A.C. Guyton ukazuje  da bazične promene  koje vode u obolevanje  treba posmatrati na prećelijskom nivou.

Zašto ovo pišem?

Ako govorimo o nanotehnologiji onda možemo da kažemo da ona ima potencijal da deluje na prećelijskom nivou, da deluje u korenu problema.  Onda možemo da kažemo da se obolevanje može zaustaviti u njegovoj ekstremno ranoj fazi ili se poremećaj može restituisati u potpuno zdravo stanje.

Zvuči kao odiseja u svemiru 2115. godine ? :)

Nanotehnologija i geneteski inženjering će mnogo ranije postati dominantan način lečenja!

A, da li je u ovom trenutku raspoloživa nanomedicina ?
JESTE !
Nanotehnologija već pruža rezultate u terapiji dijabetesa. Danas se već proizvodi oralni insulin. Oralni insluin se aplikuje neinvazivno, putem sluzokože usta, nosa i pluća.

Šta je uopšte nanomedicina i koje su njene prednosti :
Nano- je prefiks koji označava bilioniti deo nečega. Nanomedicina u terapiji koristi veličine od 1-100nm i obuhvata tri područja delovanja.

•      nanomaterijale
•       nanoelektronske biosenzore
•        i molekularnu nanotehnologiju

Nanoelektreonski biosenzori su tehnologija koja obezbeđuje neinvazivnu kontrolu šećera u krvi,  bez  krvi putem fluorescentnog rezonantnog energetskog transfera.
Ovakav glukometar   je konstruisan i poslednjih godina  su u toku klinička ispitivanja tačnosti metode. Dobijeni rezultati  do sada ukazuju da nema odstupanja u odnosu na referentne laboratorijske metode. Predviđen  je izlazak na tržište 2014. godine.
Ovo konkretno znači da će se od 2014. godine šećer u krvi meriti prinošenjem šake senzoru i sve to u bilo kojim okolnostima, u kući, na poslu na skijanju, na plaži...


  nastavak uskoro...

Nove terapije za dijabetes na vidiku

Šećerna bolest i masno tkivo, dali postoji veza?

Do sada je jasno utvrđena činjenica da  je povećanje masnog  tkiva, naročito oko visceralnih ( unutrašnjih) organa jedan od faktora rizika za razvoj dijabetesa.

Da li masno tkivo istovremeno može da krije lek za dijabetes?

Nova, pionirska otkrića  u eksperimentima sa masnim stem ćelijama  daju  nadu za nov pristup lečenja dijabetesa.
Naučni tim iz Teksaškog univerziteta je otkrio da se manipulacijom sa masnim stem ćelijama dobija snažan antijabetski efekat. Eksperimet je rađen sa laboratorijskim miševima kod kojih je zastupljeno oboljenje lipodistrofija uz koju su prisutni povećan nivo glukoze u krvi i dijabetes. Međutim, posle primenjene manipulacije na nivou masnih stem ćelija, zabeleženo je 2-4 puta brže metabolisanje šećera iz krvi i pored toga je ustanovljeno da su mišićne ćelije ovih životinja  na svojoj površini imale veoma veliki broj receptora za glukozu.

Zaključak eksperimetna ukazuje da se intervencijom na stem ćelijama dobija faktor-hormon koji povoljno utiče na metabolizam glukoze.

Ovaj  faktor-hormon  porekla iz masnih stem ćelija  evidentno je da ima  suštinso dejstvo slično insulinu, on otvara “vrata” za ulazak šećera iz krvi u mišićnu ćeliju i u budućnosti može da bude alternativa ili dodatak insulinskoj terapiji.
Ukoliko se ova eksperimentalna manipulacija uradi na zrelim masnim ćelija, antidijabetski efekat izostaje, što ukazuje da progenitorsku ulogu masnih stem ćelija.
Dalja istraživanja mogu da idu u dva pravca sa dva cilja.

Prvo da se izoluje faktor koji ispoljava insulinu slične osobine ili da se stimulaciom masnih  stem ćelija one pobude kako bi same proizvodile više “antidijabetesnog faktora”.