Nano medicina i dijabetes II deo (novi prirodni lekovi)

Nanomedicina obuhvata primenu nanomaterijala reda veličine od 1-100 nm. Nanotehnologija u dijabetesu je našla primenu u monitoringu nivoa glukoze u krvi, načinu primene insulina, načinu primene oralnih antidijabetesnih lekova, lečenju vaskularnih komplikacija dijabetesa-zaceljenje rana.

Monitoring glukoze u krvi
U predhodnom postu sam opisivala novi glukometar koji će određivati  nivo šećera u krvi, bez krvi, bez bockanja, bez test traka i bez lanceta. Očekujemo ga oko 2014. Godine.
Nanotehnologija je donela još jedan biosenzor koji se ispituje. Ovo bi bio implantibilan senzor. Za njega su korišćene “perlice” polietilenglikola obložene fluorescentnim molekulima. Polietilenske fluorescirajuće perlice se injektiraju u međućelijski prostor ispod kože. Kada glukoza u međućelijskoj tečnosti padne na kritičan-opasan nivo, fluorescentni molekuli isijavaju svetlost koja će se videti na površini kože. Senzorski mikročip se razvija da kontinuirano prati ključne parametre kao što je frekfenca srca, telesna temperatura i nivo glukoze u krvi. Senzorski mikročip bi bio implantiran pod kožu i obezbeđivao bi kontinuirane vrednosti pomenutih telesnih parametara.


Nanotehnologija u lečenju dijabetesa
Oralni insulin je nanotehnološki proizvod koji je na raspolaganju za primenu, postoji nekoliko proizvođača oralnog, nazalnog i insulina za inhalaciju. O tome sam govorila u predhodnom članku. Sledeći nanotehnološki proizvod za regulaciju nivoa glukoze u krvi je veštački pankreas, da budem preciznija nano-arteficijalni pankreas.

Nanotehnološki arteficijalni pankreas je tanka silikonska kutija koja sadrži  životinjske beta ćelije pankreasa. Ova silikonska kutija je obložena materijalom koji obezbeđuje nano-pore veličine 20 nm. Ove pore su dovoljne velike da dozvole prolaz molekulima šećera i insulina a da istovremeno ne dozvole prolaz krupnim imunološkim ćelijama( 1000 nm) koje bi razorile veštački pankreas kao strano tkivo. Ovakav veštački pankreas ne zahteva primenu imunosupresivne terapije koja povećava rizik za infekcije. Pored kontejnera sa beta ćelijama ovaj pankreas bi sadržavao i biosenzor koji bi pratio nivo glukoze u krvi i na osnovu toga reagovao otpuštanjem insulina. Nažalost  ovakav pankreas je još uvek na nivou teorije.

Ali, dali postoji raspoloživ proizvod nanotehnologije koja može da pomogne u restituciji pankreasa, koja može da pomogne u regulaciji šećera u krvi.

Šećerna bolest i nanotehnologija sada i  ovde...nastavak  uskoro