Dejstva fruktoze

•       Fruktoza u ishrani dece i adolescenata
•       Fruktoza  i šećerna bolest

Fruktoza ili voćni šećer je prost monosaharid koji se nalazi u mnogim biljkama. Fruktoza kao I glukoza I galaktoza se tokom varenja apsorbuju I stižu direktno u krvnu struju.  Ocenjuje se da je fruktoza 1,73 puta slađa od glukoze. Više decenija važi za zdraviju varijantu zaslađivača, međutim nova istraživanja pokazuju drugačije rezultate. Prekomerna konzumacija fruktoze se povezuje  sa povećanim rizikom oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti, prognoza je lošija ako uz ovu naviku postoji I povećan obim masnoće na trbuhu, tzv. viscelarna masnoća.

Istraživanje je sprovedeno na 559 adolescenata starosti od 14-18 godina koji su konzumirali u svojoj isharni velike količine fruktoze a istovremeno je kod njih postojala intolerancija na glukozu, insulinska rezistencija I zapaljenski faktori koji  se povezuju sa srčanim I vaskularnim bolestima.

Šećerna trska I šećerna repa su se vekovima koristile za proizvodnju šećera, fruktoza, naročito kukuruzni fruktozni sirup se od 1070. Godine  sve više koristi u proizvodnji slatkiša I sokova. Meta ovih proizvođača su  deca I adolescenti. Metabolizam fruktoze se razlikuje od metabolzma drugih šećera  I nastaju nusprodukti  za koje se veruje da su loši za naše zdravlje.

Verovanja  da je voćni šećer bezopasan I da je zdraviji od glukoze, nažalost  nisu tačna. Činjenica koja se ne može pobiti je da je balansirana ishrana  najbolji recept   za svačiji zdravlje.

Dete bi trebalo da ima  raznovorsnu ishranu i fizičku aktivnost. Konzumaciju  gasiranih sokova i slatkiša svesti na razuman minimum  i motivisati dete  da se bavi sportom , ovo je  višedecenijski recept koji ne gubi na značaju

A da li je zdravo koristiti fruktozu  kao zaslađivač u dijabetesu?

Sve naminirnice bogate fruktozom imaju nizak GI, jer sadrže jako male količine glukoze. Kao “namirnica” sa nisim glikemijskim indeksom fruktoza je poželjna  u ishrani obolelih od šećerne bolesti.

Primena fruktoze  snižava vrednosti jutarnje glikemije natašte I poboljšava vrednost HbA1C.

Za sada istraživanja ukazuju da je bezbedno koristiti do 90 grama fruktoze dnevno.

Suština životnog stila je umerenost u svakom smislu, a svaki lek može da bude smrtonosno oružje ako se prekorači lekovita doza!

Brojanje ugljenohidrata!

Šta je brojanje ugljenohidrata?
Zašto je važno brojanje ugljenih hidrata u šećernoj bolesti?


Brojanje ugljenohidrata je jedan od načina da planirate ishranu i da vam se nivo glukoze (šećera) u krvi održava u željenim vrednostima .
 
Ugljenohidrati su jedan od tri osnovna izvora energije u hrani, pored proteina i masnoća.  Balans između ugljenohidrata koje pojedete i insulina je ono što definiše skok glukoze posle obroka.  Brojanje ugljenohidrata za svaki obrok može vam pomoći da dostignete i održavate željeni nivo glukoze u krvi, a na taj način sprečavate komplikacije vezane za dijabetes.  Možete naučiti  da brojite ugljenohidrate a prema tome ćete birati šta i koliko ćete da pojedete.  Brojanje ugljenohidrata je lakše nego bil koji drugi načini planiranja obroka.  Ako uzimate insulin, brojanje ugljenohidrata možete koristiti da odredite koliko insulina je potrebno da uzmete.  

Vrste hrane koje su navedene  utiču na glukozu u krvi daleko  više nego meso i zamena za meso, povrće ili masnoće.  

Bagel pecivo, biskvit, hleb, krekeri, tvrde kore za taco i tortilje,gotove ili kuvane cerealije, pasta i riža, mleko, sojino mleko i jogurt , skrobno povrće kao što su kukuruz, grašak, krompir i slatki krompir, slatkiši kao što su kolači, keks, sladoled, džem, žele i  čist šećer, palačinke i vafli,  kokice, krompirov čips i perece. Voće (konzervirano, sušeno i sveže) i voćni sokovi

  

Velika porcija salate ili kuvanog povrća (kao što je1⁄2 šolja  barene šargarepe) se računa kao porcija ugljenohidrata.  Neke vrste hrane, kao što su pizza, gulaš ili supa su kombinacija ugljenohidrata, proteina i masnoće.   
Preporučeni broj porcija ugljenohidrata zavisi od vaše težine, stepena aktivnosti, lekova za tretman dijabetesa i nivoa glukoze koju želite postići. 
Doktorka ili nutricionista vam mogu pomoći da napravite svoj individualni  plan obroka.   Za mnoge ljude dovoljne su 3 do 4 porcije ugljenohidrata za svaki obrok i 1 do 2 porcije za užinu.  


Najvažnije je da imate izbalansiran obrok, zbog toga je potrebno da uključite i proteinsku hranu, kao što je svinjsko ( mangulica )ili ćureće i pileće meso i ribu, a pored toga povrće i umerenu količinu zdravih masnoća, kao što su maslinovo ulje i zrnasti plodovi. 

Kako koristiti nutritivnu tablicu na etiketi proizvoda?

Da odredite veličinu svoje porcije, pročitajte na etiketi grame ugljenohidrata (g); upamtite da je jedna porcija jednaka 15 grama ugljenohidrata.   Ako su ukupni ugljenohidrati 15 grama, onda proverite na vrhu etikete veličinu jedne porcije.  

Ako je ukupni iznos veći od 15, podelite ga sa 15. Na primer, hrana koja ima 30 grama ugljenohidrata sadrži 2 porcije, jer je 30 podeljeno s 15 jednako 2. 
Ako je ukupni iznos manji od 15, onda pomnožite porcije tako da vam porcija sadrži 15 grama ugljenohidrata.