Unos vode u šećernoj bolesti

Zamislite čašu vode. A zatim u nju dodajte malo šećera i mešajte dok se šećer ne rastvori . Čašu ostavite  napolju na toplom, sunčanom danu ili na nekom grejnom telu tokom zime.  Kako voda isparava, preostali rastvor šečera i vode postaje sve slađi i slađi.

Ako imate dijabetes, to isto se dešava u vašim krvnim sudovima  kada ste dehidrirali. Krv je 83% vode, kada gubite tečnost, zapremina krvi opada na račun vode a količina šećera ostaje ista. Viša koncentracija šećera u krvi znači višu glikemiju.

Napomena: hidrirajte se redovno da ne biste pomagali “skok” šećera u krvi.

Koliko vode treba da pijem?

Prosečna osoba izgubi oko 10 čaša vode dnevno kroz znoj, disanje i mokrenje. Sa druge strane, unosite tečnost kroz napitke i hranu.

Koliko tečnosti bi trebalo da unesete je diskutabilno pitanje. Možda ste čuli za  pravilo " 8 čaša vode dnevno" .  Ako se posvetite istraživanju o potrebnom unosu količine tečnosti nailazićete na oprečne podatke mahom iz novinskih tekstova. Pomenuto pravilo  " 8 čaša vode dnevno" nema naučno uporište.

Najlakši  način za kontrolu sopstvene hidriranosti je  urin. Posmatrajte boju vašeg urina, ako je bledo žut, verovatno ste dovoljno hidrirani. Ako je taman poput piva, onda morate da pijete više tečnosti.

Setite se kako je jutarnji, prvi urin uvek  tamniji  u poređenju sa ostatkom dana. I to je sasvim prirodno, jer  tokom  8 sati spavanja ne unoste ni hranu ni vodu.

Drugi kontrolor je čist fiziološki mehanizam. Da li sam žedan/a?  Ako jeste popite čašu vode a ne gutalj. Kada dugo sedite za radnim stolom, kada ste dugo vezani za svoje radno mesto, obezbedite sebi dovoljnu količinu vode da možete nesmetano da se hidrirate tokom rada.

Da li da pijem čaj ili kafu?

Da! Iako kofein i teofilin mogu  da doprinesu  izbacivanju tečnosti iz organizma, ipak će unos biti veći nego gubitak.  Ili usvojite jedno zlatno pravilo, uvek posle kafe popite jednu čašu vode.

Mogu li da pijem previše vode?

Teorijski da, realno NE. Niste u mogućnosti da  u uobičajenim dnevnim okolnostima unesete enormnu količinu tečnosti da izazovete hiperhidrataciju. Ako se tamičite u ispijanju  vode za Ginisovu knjigu rekorda u riziku ste da se hiperhidrirate. :)

Šećerna bolest je na prvom mestu poremećaj uslovljen vašim navikama i stilom života,  zato uvek imajte na umu da ste glavni terapeut VI sami !

Šećerna bolest i njena prevencija kod genetski predisponiranih osoba

Povećan unos beta-karotena  može da smanji rizik za šećernu bolest kod ljudi sa genetskom predispozicijom za dijabates tip 2, dok  preveliki unos gama-tokoferola može da poveća ovaj rizik.

Prema novijim istraživanjima iz oblasti genetike koja su objavljena u Human Genetics, saplementacija  beta-karotenom može da umanji rizik za razvoj sećerne bolesti tip 2.
Istraživački tim Dr Atul Butte-a sa Stanfordskog univerziteta otkrio je da beta-karoten i gama-tokoferol interreaguju sa genom SLC30A4 koji ima uticaj na razvoj dijabetesa.
Ovi vitamini smanjuju uticaj pomenutog gena na razvoj šećerne bolesti.
Ostaje nejasno pitanje doze i perioda potrebnog za saplementaciju.
Beta karoten se nesme uzimate preko granice potrebne dnevne doze, jer njegova hipervitaminoza može da ima veoma loše posledice. Pre desetak godina rađena su istraživanja koja su ukazivala na povezanost između  ove hipervitaminoze i povećane učestalosti karcinoma bronha.
Za sada se istraživanja o primeni beta-karotena u prevenciji dijabetesa  još  uvek obavljaju na ekperimentalnim životinjama i proći će nekoliko godina dok se ne dobiju rezultati za humanu primenu. U međuvremenu , predijabetičari, osobe sa genetskim opterećenjem za razvoj šećerne bolesti tip 2 mogu bez bojazni da obogate svoju ishranu prirodnim beta karotenom, ili da koriste saplemente sa ovim vitaminom u dozi koju je preporučio proizvođač.
Povećan unos vitamina i minerala kao i smanjen unos ovih važnih nutritijenata može da izazove disbalans u organizmu. Zato nemojte na svoju ruku povećavati njihov unos, pridržavajte se peporuke proizvođača  o upotrebi koja je uvek  u skladu sa klinički proverim normativima.
Naravno, svi moramo biti svesni da je najbolji izvor kvalitetne suplementacije  zelena pijaca.

HbA1C i kontrola šećerne bolesti

Eritrociti tj. crvena krvna zrnca u sebi sadrže hemoglobin neophodan za prenos kiseonika. Glukoza iz krvi se vezuje za hemoglobin  formirajući glikolizirani hemoglobin  označen kao HbA1C. Što je više  glukoze prisutno u krvi to će  više biti i glikoliziranog hemoglobina.

Eritrociti žive 8-12 nedelja, tako da merenjem glikoliziranog hemoglobina dobijate uvid u prosečne vrednosti glikemije u periodu od 8-12 nedelja. Normalne vrednosti HbA1C kod ne-dijabetičara su od 4%-5,9 %.

Dobrom kontrolom dijabetesa se smatra vrednost  oko 6,5% HbA1C.

HbA1C je jedan od najboljih načina da proverite  efikasnost terapije i  životnog stila na kontrolu dijabetesa.

Zapamtite sećerna bolest  pored medikamentozne terapije zavisi  od higijensko dijetetskog režima. Ukoliko niste korigovali  životne navike nemojte za  nezadovoljavajući rezultat da krivicu prenosite samo na terapiju !

Koji je odnos izmedju HbA1C i  nivoa glukoze u krvi možete pogledati na sledećoj tabeli:

Koliko često bi trebalo da se kontroliše HbA1C?

Ukoliko  vam se vrednost u poslednjim merenjima kreće oko 6,5% možete meriti na 6 meseci. Ukoliko  je rezultat nezadovoljavajući i preduzimate mere da poboljšate kontrolu bolesti onda je poželjno da vršite proveru na 3 meseca.