Šećerna bolest u srbiji

Dijabetes-Šećerna bolest je u Srbiji peti vodeći uzrok smrtnosti. Na godišnjem nivou od ove bolesti u našoj zemlji umre približno 2500 osoba. Trebalo bi naglasiti da je broj umrlih daleko veći imajući u vidu da oboleli od dijabetesa najčešće umiru od infarkta, šloga i hronične bubrežne insuficijencije. Poslednjih 20 godina uočen je značajan porast umiranja od ovog oboljenja, a očekuje se da se ovakav trend nastavi i u narednom periodu, prevashodno zbog visoke učestalosti faktora rizika. Procenjuje se da u Srbiji od šećerne bolesti boluje preko 500.000 osoba ili 6,7% naše populacije. Broj osoba sa dijabetesom tipa 2 je mnogostruko veći (95%) u odnosu na obolele od dijabetesa tipa 1. Najmanje polovina osoba sa dijabetesom tipa 2 nema postavljenu dijagnozu i ne zna za svoju bolest. U odnosu na republicki prosek standardizovana stopa mortaliteta od dijabetesa bila je znatno viša u Vojvodini, a nešto niža u centralnoj Srbiji

Dijabetes i karcinom pluća

Dijabetes-Šećerna bolest utiče na dužinu života obolelih od karcinoma pluća

Naučnici iz Throndheim univerziteta i Norveškog univerziteta za nauku i tehnologiju objavili su u časopisu za torakalnu onkologiju sledeće:

Procenat jednogodišnjeg preživljavanja obolelih od karcionoma pluća je bio 43%, dok je u nedijabetičara taj procenat iznosio 23%. U dvogodišnjem i trogodišnjem preživljavanju je takodje bilo odstupanja, procenat dijabetičara sa dvogodišnjim preživiljavanjem je 19% a nedijabetičara 11%. Tri godine sa karcinomom bronha preživljava 3% dijabetičara i 1% nedijabetičara.

Ovi rezultati naravno, zahtevaju dalje istražvianje, rano je reći da postoji mogućnost za metaboličku terapiju karcinoma bronha.

Rekreacijom protiv dijabetesa

Dijabetes-Šećerna bolest se može odložiti ili sprečiti rekreativnom fizičkom aktivnošću

Ljudi koji vode sedeterni način zivota trebalo bi da prošetaju nekoliko puta nedeljno i ta šetnja će imati ogroman uticaj na njihovo zdravlje.

Sa redovonom, rekreativnom fizičkom aktivnošću značajno ćete umanjiti mogućnost oboljevanja od šećerne bolesti a, takodje i poboljšati kontrolu dijabetesa.

Najviše koristi ćete imati ako hodate oštrim tempom 150 minuta u toku sedmice. Naravno, najefikasnij uticaj na zdravlje je svakodnevna aktivnost od 30 minuta.

Kako ćemo da odredimo oštar tempo? Kriterijum za tezžinu tempa je puls. Ako se tokom šetnje puls održava na 50-70% našeg maksimalnog pulsa, ostvarili smo idealno fizičko opterećenje. Maksimalan puls izračunate po jednostavnoj formuli: broj 220 umanite za broj godina zivota, dobijena vrednost je vaš maksimalno ostvariv puls, u toku fizičkog napora frekvenca srca bi trebalo da vam dostigne 50% tj. najviše 70% vašeg maksimalnog pulsa

Estradiol

Istraživači iz Hjustona smatraju da je hormon estrogen istaknuti regulator nekoliko telesnih  funkcija žena i muškaraca. Dok je estradiol često povezan sa procesima i bolestima specifičnim za žene, istaživački tim je utvrdio da hormon zapravo funkcioniše kao uniseks hormona sa više dejstava. Istraživanja su pokazala da kada je preterana ili nedovoljna količina estradiola , metabolička mreža postaje neuravnotežena, što može dovesti do bolesti metabolizma. “Ženski hormoni su uvek bili povezani za menstrualni ciklus, trudnoću, dojenje i neke bolesti, kao što su osteoporoza i rak dojke, „, kaže dr Rodrigo Baros. „Naša grupa je, međutim, otkrila da jedan od ovih hormona, estradiol, ima mnogo šire dejstvo nego što se mislilo. Estradiol se više ne smatra isključivo ženskim polnim hormonom, već uniseks hormonom sa više funkcija kroz nekoliko organskih sistema “.

Ovo istraživanje predstavlja veliki značaj i za običnog potrošača i za lekara. To znači da se ne primenjuje olako hormonska terapija biljnim analozima za estradiol jer to moze dovesti do ozbiljnih metaboličkih poremećaja(šećerna bolest ???) naročito kod dece.

Šećerna bolest tip 1 kod dece

Šećerna bolest tip 1

Svake godine širom sveta kod dece se otkrije novih 70.000 slučajeva

dijabetesa tipa 1, najčešće hronične bolesti u detinjstvu.

U Srbiji ima oko 1.500 dece koji imaju šećernu bolest 1, odnosno kod

nas osmoro do devetoro dece oboli na 100.000 stanovnika.

Deca imaju aparat za merenje šećera u krvi, dobijaju najsavremeniji

insulin, sa roditeljima prolaze edukaciju u kampovima, ali bi prilike

u ovoj oblasti bile još bolje kada bi ovi pacijenti, na primer,

dobijali neku vrstu finansijske pomoći koja bi im omogućila bolju

ishranu.

Ne zaostajemo po načinu lečenja za zapadnim zemljama, jedino što, za

sada, ipak, manje koristimo su infuzione pumpe.

Zahvaljujući dobrim preparatima, odnosno insulinu i još više dobroj

kontroli bolesti, deca dijabetičari mogu da zive, uče i bave se

sportom na isti način kao njihovi vršnjaci.

Gestacijski dijabetes

Dijabetes-Šećerna Bolest u trudnoći

Gestacijski dijabetes predstavlja pojavu šećerne bolesti tokom

trudnoće, najčešće dijagnostifikovane nakon 24 gestacijske nedelje.

Ovo je redak, ili čak jedini oblik šećerne bolesti koji je moguće da

se potpuno „izleči“, odnosno nestaje najčešće 6 nedelja nakon

porođaja. U literaturi se opisuje da svaka 20 trudnica tokom trudnoće

ima gestacijski dijabetes.Ukoliko se postavi sumnja ili dokaže postojanje gestacijskog

dijabetesa, potrebno je intenzivno praćenje trudnoće od strane

endokrinologa. Terapija u prvom redu podrazumeva pridržavanje

higijensko-dijetetskog režima tj. ishrana bez slatkih napitaka, slatkiša,

slatkog voća i ograničavanje unosa masti. Savetuje se uzimanje

minimum 5 obroka dnevno: 3 glavna (doručak, ručak i večera) i dve

užine. Trudnicama sa gestacijskim dijebetesom savetuje se umerena

fizička aktivnost. Ukoliko se ovim merama ne postigne zadovoljavajuća

glikoregulacija, preporučuje se uvodjenje insulinske terapije. Tokom

trudnoće dozvoljena je upotreba humanih insulina i insulina aspart.

Upotreba lekova za lečenje dijabetesa u trudnoći se ne savetuje.

Šećerna Bolest nije

prepreka za trudnoću danas, potrebna je disciplina i kontrola.