Šećerna bolest i njena prevencija kod genetski predisponiranih osoba

Povećan unos beta-karotena  može da smanji rizik za šećernu bolest kod ljudi sa genetskom predispozicijom za dijabates tip 2, dok  preveliki unos gama-tokoferola može da poveća ovaj rizik.

Prema novijim istraživanjima iz oblasti genetike koja su objavljena u Human Genetics, saplementacija  beta-karotenom može da umanji rizik za razvoj sećerne bolesti tip 2.
Istraživački tim Dr Atul Butte-a sa Stanfordskog univerziteta otkrio je da beta-karoten i gama-tokoferol interreaguju sa genom SLC30A4 koji ima uticaj na razvoj dijabetesa.
Ovi vitamini smanjuju uticaj pomenutog gena na razvoj šećerne bolesti.
Ostaje nejasno pitanje doze i perioda potrebnog za saplementaciju.
Beta karoten se nesme uzimate preko granice potrebne dnevne doze, jer njegova hipervitaminoza može da ima veoma loše posledice. Pre desetak godina rađena su istraživanja koja su ukazivala na povezanost između  ove hipervitaminoze i povećane učestalosti karcinoma bronha.
Za sada se istraživanja o primeni beta-karotena u prevenciji dijabetesa  još  uvek obavljaju na ekperimentalnim životinjama i proći će nekoliko godina dok se ne dobiju rezultati za humanu primenu. U međuvremenu , predijabetičari, osobe sa genetskim opterećenjem za razvoj šećerne bolesti tip 2 mogu bez bojazni da obogate svoju ishranu prirodnim beta karotenom, ili da koriste saplemente sa ovim vitaminom u dozi koju je preporučio proizvođač.
Povećan unos vitamina i minerala kao i smanjen unos ovih važnih nutritijenata može da izazove disbalans u organizmu. Zato nemojte na svoju ruku povećavati njihov unos, pridržavajte se peporuke proizvođača  o upotrebi koja je uvek  u skladu sa klinički proverim normativima.
Naravno, svi moramo biti svesni da je najbolji izvor kvalitetne suplementacije  zelena pijaca.

HbA1C i kontrola šećerne bolesti

Eritrociti tj. crvena krvna zrnca u sebi sadrže hemoglobin neophodan za prenos kiseonika. Glukoza iz krvi se vezuje za hemoglobin  formirajući glikolizirani hemoglobin  označen kao HbA1C. Što je više  glukoze prisutno u krvi to će  više biti i glikoliziranog hemoglobina.

Eritrociti žive 8-12 nedelja, tako da merenjem glikoliziranog hemoglobina dobijate uvid u prosečne vrednosti glikemije u periodu od 8-12 nedelja. Normalne vrednosti HbA1C kod ne-dijabetičara su od 4%-5,9 %.

Dobrom kontrolom dijabetesa se smatra vrednost  oko 6,5% HbA1C.

HbA1C je jedan od najboljih načina da proverite  efikasnost terapije i  životnog stila na kontrolu dijabetesa.

Zapamtite sećerna bolest  pored medikamentozne terapije zavisi  od higijensko dijetetskog režima. Ukoliko niste korigovali  životne navike nemojte za  nezadovoljavajući rezultat da krivicu prenosite samo na terapiju !

Koji je odnos izmedju HbA1C i  nivoa glukoze u krvi možete pogledati na sledećoj tabeli:

Koliko često bi trebalo da se kontroliše HbA1C?

Ukoliko  vam se vrednost u poslednjim merenjima kreće oko 6,5% možete meriti na 6 meseci. Ukoliko  je rezultat nezadovoljavajući i preduzimate mere da poboljšate kontrolu bolesti onda je poželjno da vršite proveru na 3 meseca.

Dijabetes (šećerna bolest) i tečni peptidni kompleksi

Pre mnogo meseci dobila sam u ruke katalog preparata sa peptidnim komlpeksima, i kao svaki lekar prelistala sam i pomislila u sebi :  opet neke gluposti. Katalog je završio u kanti, naravno. Ali  na moju sreću , moja prijateljica, lekar takođe, poklonila mi  je Pk 7 za dijabetičare. Mada   krajnje nepoverljiva prema  alternativnim metodima lečenja, prihvatila sam da to koristim verujujući u njenu procenu. Interesantan je bio moj odnos prema tome u početku. Primenjivala sam peptid prema uputstvu bez nekog posebnog stava o njegovoj delotvornosti. Bez razmišljanja, bez istraživanja bez stava o metodi, zdušno sam „mackala“ tu tečnost , valjda samo iz poštovanju prema nekom sa kim sam prošla čitavo školovanje. Naravno da u ishrani, terapiji, nivou fizičke aktivnosti  nije bilo nikakvih promena.
Mislim da je prošlo dvadesetak dana, pakovanje se približavalo kraju, primetila sam da su mi  učestale hipoglikemije..mada sam lagala sebe da je to zbog previše „jurnjave“ u toku dana.  Samoobmanjivanje je trajalo do jedne kontrole jutarnje glikemije....
Sasvim običan radni dan, sasvim uobičajena večera predhodnog  dana i sasvim neočekivana jutarnja glikemija  dijabetičara - 4,3mmol/l. Inače, moje jutarnje glikemije su  izmedju 5,8-6,1.
Naravno, od tog trenutka počinje presabiranje, šta sam jela, kada sam jela poslednji put , da li sam možda zaboravila da jedem :) ?  Da, to je bio trenutak koji me je navodio da počnem da razmišljam o peptidima.


Istraživa sam, čitala i došla do saznanja da  iza ovih proizvoda stoji veoma ozbiljan tim stručnjaka, koji su decenije istraživanja pretočili u proizvod koje se može primeniti i u kućnim uslovima. Za mene je bila zaprepašćujuća činjenica da  je vodeći stručnjak ovog tima, inače ruskog porekla, sada na čelu evropske asocijacije za gerontologiju. To je istorijski presedan, ovo  mesto je bilo „rezervisano“ za lekare iz zapadnih zemalja.


Mehanizam delovanja je decenijama poznat medicini a jedinstvenost ovih preparata se ogleda u nanotehnološkoj proizvodnji. Ako bi se princip banalizovao svodi se na sledeće: i kada znamo gde je problem , nemamo načina da stignemo i da ga rešimo u njegovom začeću. Nanomedicina će promeniti metodologiju lečenja mnogih bolesti.


Peptidni kompleksi koji su nama raspoloživi su itekako efikasni, i to je verovatno samo početak jedne nove  naučne grane.
Za mene kao lekara važne su činjenice do kojih sam došla:

• Metod je rezultat dugogodišnjeg naučno-istraživačkog rada
• Rezultati istraživanja su lako proverljivi , jer se radovi nalaze u relevantnim naučnim bazama
• Vodeći stručnjak je priznat i poštovan na svetskom nivou i postavljen na visoku poziciju  evropskog medicinskog tela
• Metod se primenjuje i u bolničkim uslovima u Sankt Peterburgu
• Petpidi su kompatibilni sa konvencionalnom medicinom

Šećerna bolest (dijabetes) odlično reaguje na PK 7, to govori moje lično iskustvo.Rusija, Madjarska i Nemačka imaju bogatu riznicu rezultata primene peptidnih kompleksa, za nekoliko meseci i naša zemlja će se upisati u revitalizovane :) nacije.

Deficit vitamina D i šećerna bolest

Vitamin D može da prevenira ili odloži dijabetes ali i da redukuje komplikacije kod dijabetičara.

Veliki broj Amerikanaca sa dijabetesom ima nizak vitamin D. Dokazi ukazuju da vitamin D ima nezamenljivu ulogu u sekreciji i senzitivnosti insulina. Deficit vitamina D je delom posledica nebalansirane ishrane, što je najčešći problem kod dijabetičara. Drugi važan razlog je smanjeno izlaganje sunčevoj svetlosti, delom od prenaglašene kampanje  za primenu UV bloka a delom od  životnog stila. Deficit vit.D je očekivano najveći u toku zimskih meseci kada je insolacija najmanja.

Ishrana često nije dovoljna da obezbedi dovoljan unos vitamina D.  Da bi se smanjio rizik od dijabetesa i komplikacija ove bolesti potrebno je kombinovati balansiranu ishranu, izlaganje sunčevim zracima i suplementaciju vitaminom D2 ili D3.  Poželjan nivo vitamina D 25(OH) je 20-60 ng/ml.

Ako pripadate rizičnim grupama za oboljevanje od dijabetesa, potrebno je da radite skrining testove za otkrivanje nivoa vit. D, jer je to odličan pokazatelj za rano oktivanje deficita i daje mogućnost pravovremene nadoknade korekcijom ishrane i suplementacijom.

Deficit vitamina D se povezuje i sa hiperglikemijom, insulinskom rezistencijom i srčanim bolestima. Skoro su objavljene studije koje ukazuju da postoji jasna  uzročno-posledična veza izmedju hroničnog nedostatka vitmaina D i srčanih bolesti.
Smatra se da je  nedostatak vitamina D veliki javnozdravstveni problem na globalnom nivou i da poprima epidemijski karakter kao i šećerna bolest.

PEPTIDI -prirodni lekovi

http://www.izida.rs

Nano medicina i dijabetes III deo (novi prirodni lekovi)

Geni i peptidi

DNK molekul je biokompjuter koji nosi sve potrebene informacije o funkcionisanju organizma. Ta informacija je inertna i da bi bila pročitana potreban je aktivator. Peptid je informacioni aktivator, koji otključava specifičnu fioku DNK molekula  iz koje se koristi informacija za sintezu odgovarajućeg molekula.

Peptidi  su slični po strukturi proteinima, sastoje se iz aminokiselina ali, su ti lanci aminokiselina manji i sam peptid je daleko manji od proteina.  Peptidi imaju istu ulogu kod svih sisara, i ljudi  i miševi i slonovi i zebre imaju peptide i kod svih  igraju istu ulogu. 

 A koja je njihova uloga?

Da nas održavaju, zdravima, mladima , lepima....
Biološko starenje (involutivne i degenerativne promene) nastaju na molekularnom nivou zbog poremećaja sinteze specificnih belančevina i promena na nivou gena što dovodi do promene strukture tkiva i organa. Ove strukturne promene dovode do gubitka funkcije organa i pojave znaka starenja 

Najmodernije naučne teroije kažu da starimo iz dva razloga, prvo je DNK molekul izmenjen pod uticajem štetni noksi iz spoljašnje sredine tokom života a drugi je što je sam sintetski aparat zatajio ili da kažem da biološki kapaciteti prozvodnje organizma popuštaju sa godinama. Ova dva procesa  su povezana u začaran krug. Smanjena  sinteza proteina i samim tim i peptida smanjuje mogućnost adekvatne aktivacije DNK molekula, te zbog manjka informacione indukcije  smanjena je proizvodnja i strukturnih i funkcionalnih proteina i peptida.

Ali sada se javila revolucionarna mogućnost obnove peptida, i mogućnost prekidanja začaranog kruga.  Unošenjem peptida  otvara se specifična informaciona šifra na DNK molekulu koja daje informaciju za sintezu  zdravog i funkcionalnog molekula proteina. A proteini su i gradivni i funkcionalni molekuli, insulin je polipeptid  tj.protein.

Starenje ...šećerna bolest..peptidi...gde je tu veza?
Biološkim starenjem endokrinog sistema nastaju promene u lučenju polnih hormona kod oba pola,   poremećaj glikoregulacije i nastanak dijabetes melitusa.
Vidite, peptid može da utiče na aktivaciju DNK,  poboljšavajući do 30% funkciju organa.
Mehanizam delovanja peptida se ogleda u sledećem:

·         revitalizuje ćeliju

·          podmlađuju kompletno čitav organizam, imaju protektivno dejstvo jer        povećavaju otpornost ćelije na manjak kiseonika i dejstvo toksina

·          normalizuju razmenu materija u tkivima

·          inteziviraju metablizam na ćelijskom nivou

 Peptidi imaju protektivno i revitalizirajuće dejstvo na tkiva i organe kako u normalnim, fiziološkim uslovima, tako i u patološkim uslovima, pošto održavaju na fiziološkom nivou broj zrelih, funkcionalno aktivnih ćelija, kao i razmenu materija u njima. Ovim dejstvom peptidi optimizuju fiziološke procese organa i tkiva.

Ako uzmemo u obzir navedene činjenice , možemo da očekujemo  poboljšanje u glikoregulaciji kod dijabetesa tip 2. Ovo poboljšanje je u praksi potvrdjeno.

Peptidni bioregulatori  su novi , revolucionarni  pravac nanomedicine,  kod nas su prisutni  tek nekih 2 meseca. 
Tvorac nanopeptida kao bioregulatora u svrhe prevencije i lečenja je prof Vladimir Khavinson, koji je  svoj naučni rad posvetio gerontologiji.

Nano medicina i dijabetes II deo (novi prirodni lekovi)

Nanomedicina obuhvata primenu nanomaterijala reda veličine od 1-100 nm. Nanotehnologija u dijabetesu je našla primenu u monitoringu nivoa glukoze u krvi, načinu primene insulina, načinu primene oralnih antidijabetesnih lekova, lečenju vaskularnih komplikacija dijabetesa-zaceljenje rana.

Monitoring glukoze u krvi
U predhodnom postu sam opisivala novi glukometar koji će određivati  nivo šećera u krvi, bez krvi, bez bockanja, bez test traka i bez lanceta. Očekujemo ga oko 2014. Godine.
Nanotehnologija je donela još jedan biosenzor koji se ispituje. Ovo bi bio implantibilan senzor. Za njega su korišćene “perlice” polietilenglikola obložene fluorescentnim molekulima. Polietilenske fluorescirajuće perlice se injektiraju u međućelijski prostor ispod kože. Kada glukoza u međućelijskoj tečnosti padne na kritičan-opasan nivo, fluorescentni molekuli isijavaju svetlost koja će se videti na površini kože. Senzorski mikročip se razvija da kontinuirano prati ključne parametre kao što je frekfenca srca, telesna temperatura i nivo glukoze u krvi. Senzorski mikročip bi bio implantiran pod kožu i obezbeđivao bi kontinuirane vrednosti pomenutih telesnih parametara.


Nanotehnologija u lečenju dijabetesa
Oralni insulin je nanotehnološki proizvod koji je na raspolaganju za primenu, postoji nekoliko proizvođača oralnog, nazalnog i insulina za inhalaciju. O tome sam govorila u predhodnom članku. Sledeći nanotehnološki proizvod za regulaciju nivoa glukoze u krvi je veštački pankreas, da budem preciznija nano-arteficijalni pankreas.

Nanotehnološki arteficijalni pankreas je tanka silikonska kutija koja sadrži  životinjske beta ćelije pankreasa. Ova silikonska kutija je obložena materijalom koji obezbeđuje nano-pore veličine 20 nm. Ove pore su dovoljne velike da dozvole prolaz molekulima šećera i insulina a da istovremeno ne dozvole prolaz krupnim imunološkim ćelijama( 1000 nm) koje bi razorile veštački pankreas kao strano tkivo. Ovakav veštački pankreas ne zahteva primenu imunosupresivne terapije koja povećava rizik za infekcije. Pored kontejnera sa beta ćelijama ovaj pankreas bi sadržavao i biosenzor koji bi pratio nivo glukoze u krvi i na osnovu toga reagovao otpuštanjem insulina. Nažalost  ovakav pankreas je još uvek na nivou teorije.

Ali, dali postoji raspoloživ proizvod nanotehnologije koja može da pomogne u restituciji pankreasa, koja može da pomogne u regulaciji šećera u krvi.

Šećerna bolest i nanotehnologija sada i  ovde...nastavak  uskoro