Lekovi za snižavanje holesterola

Šećerna bolest je udružena sa poremećajem metabolizma masti. Nažalost povišene vrednosti holesterola i triglicerda su očekivane   u dijabetesu.
Pored hipoglikemika i/ili insulina u terapiji dijabetičara su prisutni i lekovi koji snižavaju nivo holesterola i triglicerida. FDA( Američka asocijacija za  hranu i lekove) objavila je novije informacije o neželjenim dejstvima ovih lekova i  merama opreza.

Informacije se odnose na sledeće lekove, neki od njih su prisutni na našem tržištu. Lipitor (atorvastatin), Lescol (fluvastatin), Mevacor (lovastatin), Altoprev (lovastatin ), Livalo (pitavastatin), Pravachol (pravastatin), Crestor (rosuvastatin), i Zocor (simvastatin).

Skrećem Vam pažnju na sledeće činjenice :

·         Utvrđeno je da je toksični uticaj ovih lekova na jetru individualan, i da se zbog toga mora  vršiti monitoring jetrinih enzima kod svih pacijenata na ovakvoj terapiji. Preporučuje se da se pre započinjanja terapije  izvrši kontrola jetrinih enzima koja bi služila kao reper daljim pretragama. A , nakon inicijalne provere potrebno je  periodično  proveravati jetrine enzime ( ALT; AST) 3-4 puta godišnje.

·         Primećeni su izvesni kognitivni poremećaji kod pacijenata na ovakvoj terapiji, kao što su gubitak memorije i konfuzija.Na sreću ovakvi poremećaji nisu ozbiljni i povlače se nakon obustavljanja terapije. Ipak, ukoliko primetite ovakve simptome, obavezno obavestite lekara.

·         Statini povećavaju rizik za hiperglikemiju, i toga moramo da budemo svesni svi i pacijenti i lekari.

·         Izuzetno je  važno znati  sa kojim lekovima statini nepovoljno interreaguju, drugim rečima sa kojim lekovima  se ne smeju kombinovati, tu spadaju neki lekovi protiv bakterijskih i gljivičnih infekcija i lekovi u terapiji HIV infekcije.

Ukoliko u terapiji imate statine, “osluškujte” svoje telo, proučite prateće informacije u leku koje su sada prilagođene opštoj populaciji, skrenite pažnju svom lekaru.

Zapamtite, reagovanje na  statine je individualno!

Dejstva fruktoze

•       Fruktoza u ishrani dece i adolescenata
•       Fruktoza  i šećerna bolest

Fruktoza ili voćni šećer je prost monosaharid koji se nalazi u mnogim biljkama. Fruktoza kao I glukoza I galaktoza se tokom varenja apsorbuju I stižu direktno u krvnu struju.  Ocenjuje se da je fruktoza 1,73 puta slađa od glukoze. Više decenija važi za zdraviju varijantu zaslađivača, međutim nova istraživanja pokazuju drugačije rezultate. Prekomerna konzumacija fruktoze se povezuje  sa povećanim rizikom oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti, prognoza je lošija ako uz ovu naviku postoji I povećan obim masnoće na trbuhu, tzv. viscelarna masnoća.

Istraživanje je sprovedeno na 559 adolescenata starosti od 14-18 godina koji su konzumirali u svojoj isharni velike količine fruktoze a istovremeno je kod njih postojala intolerancija na glukozu, insulinska rezistencija I zapaljenski faktori koji  se povezuju sa srčanim I vaskularnim bolestima.

Šećerna trska I šećerna repa su se vekovima koristile za proizvodnju šećera, fruktoza, naročito kukuruzni fruktozni sirup se od 1070. Godine  sve više koristi u proizvodnji slatkiša I sokova. Meta ovih proizvođača su  deca I adolescenti. Metabolizam fruktoze se razlikuje od metabolzma drugih šećera  I nastaju nusprodukti  za koje se veruje da su loši za naše zdravlje.

Verovanja  da je voćni šećer bezopasan I da je zdraviji od glukoze, nažalost  nisu tačna. Činjenica koja se ne može pobiti je da je balansirana ishrana  najbolji recept   za svačiji zdravlje.

Dete bi trebalo da ima  raznovorsnu ishranu i fizičku aktivnost. Konzumaciju  gasiranih sokova i slatkiša svesti na razuman minimum  i motivisati dete  da se bavi sportom , ovo je  višedecenijski recept koji ne gubi na značaju

A da li je zdravo koristiti fruktozu  kao zaslađivač u dijabetesu?

Sve naminirnice bogate fruktozom imaju nizak GI, jer sadrže jako male količine glukoze. Kao “namirnica” sa nisim glikemijskim indeksom fruktoza je poželjna  u ishrani obolelih od šećerne bolesti.

Primena fruktoze  snižava vrednosti jutarnje glikemije natašte I poboljšava vrednost HbA1C.

Za sada istraživanja ukazuju da je bezbedno koristiti do 90 grama fruktoze dnevno.

Suština životnog stila je umerenost u svakom smislu, a svaki lek može da bude smrtonosno oružje ako se prekorači lekovita doza!

Brojanje ugljenohidrata!

Šta je brojanje ugljenohidrata?
Zašto je važno brojanje ugljenih hidrata u šećernoj bolesti?


Brojanje ugljenohidrata je jedan od načina da planirate ishranu i da vam se nivo glukoze (šećera) u krvi održava u željenim vrednostima .
 
Ugljenohidrati su jedan od tri osnovna izvora energije u hrani, pored proteina i masnoća.  Balans između ugljenohidrata koje pojedete i insulina je ono što definiše skok glukoze posle obroka.  Brojanje ugljenohidrata za svaki obrok može vam pomoći da dostignete i održavate željeni nivo glukoze u krvi, a na taj način sprečavate komplikacije vezane za dijabetes.  Možete naučiti  da brojite ugljenohidrate a prema tome ćete birati šta i koliko ćete da pojedete.  Brojanje ugljenohidrata je lakše nego bil koji drugi načini planiranja obroka.  Ako uzimate insulin, brojanje ugljenohidrata možete koristiti da odredite koliko insulina je potrebno da uzmete.  

Vrste hrane koje su navedene  utiču na glukozu u krvi daleko  više nego meso i zamena za meso, povrće ili masnoće.  

Bagel pecivo, biskvit, hleb, krekeri, tvrde kore za taco i tortilje,gotove ili kuvane cerealije, pasta i riža, mleko, sojino mleko i jogurt , skrobno povrće kao što su kukuruz, grašak, krompir i slatki krompir, slatkiši kao što su kolači, keks, sladoled, džem, žele i  čist šećer, palačinke i vafli,  kokice, krompirov čips i perece. Voće (konzervirano, sušeno i sveže) i voćni sokovi

  

Velika porcija salate ili kuvanog povrća (kao što je1⁄2 šolja  barene šargarepe) se računa kao porcija ugljenohidrata.  Neke vrste hrane, kao što su pizza, gulaš ili supa su kombinacija ugljenohidrata, proteina i masnoće.   
Preporučeni broj porcija ugljenohidrata zavisi od vaše težine, stepena aktivnosti, lekova za tretman dijabetesa i nivoa glukoze koju želite postići. 
Doktorka ili nutricionista vam mogu pomoći da napravite svoj individualni  plan obroka.   Za mnoge ljude dovoljne su 3 do 4 porcije ugljenohidrata za svaki obrok i 1 do 2 porcije za užinu.  


Najvažnije je da imate izbalansiran obrok, zbog toga je potrebno da uključite i proteinsku hranu, kao što je svinjsko ( mangulica )ili ćureće i pileće meso i ribu, a pored toga povrće i umerenu količinu zdravih masnoća, kao što su maslinovo ulje i zrnasti plodovi. 

Kako koristiti nutritivnu tablicu na etiketi proizvoda?

Da odredite veličinu svoje porcije, pročitajte na etiketi grame ugljenohidrata (g); upamtite da je jedna porcija jednaka 15 grama ugljenohidrata.   Ako su ukupni ugljenohidrati 15 grama, onda proverite na vrhu etikete veličinu jedne porcije.  

Ako je ukupni iznos veći od 15, podelite ga sa 15. Na primer, hrana koja ima 30 grama ugljenohidrata sadrži 2 porcije, jer je 30 podeljeno s 15 jednako 2. 
Ako je ukupni iznos manji od 15, onda pomnožite porcije tako da vam porcija sadrži 15 grama ugljenohidrata.  

Inovativan način lečenja ekstremne gojaznosti i dijabetesa tip 2.

 Ekstremna gojaznost se leči pored promene životnog stila i hirurškim putem, ali ova intervencija nije bezazlena. 
Nova metoda je izuzetna alternativa hirurskom lečenju, i namenjena je prvenstveno gojaznim dijabetičerima, tj. ekstremeno gojaznim pre-dijabetičarima

Kompanija GI Dynamics Inc. je proizvela   EndoBarrier, koji će se primenjivati u lečenju šećerne bolesti i gojaznosti, implantira se endoskopom kroz usta u crevni trakt a procedura  traje samo  30 minuta.
EndoBarrier je prava fiziča barijera izmedju hrane i crevnog zida. Naprava je duga 60 cm i predstavlja na neki način  bypass, nedozvoljavajući kontakt hrane sa enzimima za varenje odlaže i otežava varenje i resorpciju hrane u crevima.

 Iako se njegov efekat ispoljava već u prvim danima nakon implantacije, on može da ostane implantiran do 12 meseci, uklanja se endoskopskom intervencijom  za 15 minuta.
Kompromitujući resorpciju hrane, utiče na regulaciju šećera već u prvoj nedelji nakon primene i pored toga utiče na drastičan gubitak telesne težine.


EndoBarrier još uvek nije odobren za upotrebu, u toku su klinička istraživanja, proizvođač se nada brzom izlasku na tržiste čak i sa kozmetskom primenom (kratkoročna primena za postizanje idealne telesne težine).

Hrom, magnezijum, cink i selen

Saplementi poželjni u dijabetesu :

Redak genetski poremećaj može da donese konačan lek za dijabetes

Redak genetski poremećaj je dao fantastičnu ideju istraživačima sa Univerziteta Ekster o tome kako se pankreas razvija. 
Pronalaženje okidača koji započinje “program” diferencijacije matičnih ćelija u specijalizovane ćelije pankreasa može da bude ključ za pronalaženje definitivne terapije za šećernu bolest.

Agenezija pankreasa ( potpuni urođeni nedostatak pankreasa) je retko oboljenje. 

Za sada se zna da je retka mutacija na genima PKDS1 i PKDS2 uzrok agenezije pankreasa, ali ovi poremećaji su zastupljeni samo u malom procentu ovog poremećaja, tako da se za veliki broj slučajeva ne zna uzrok.

Istraživački tim sa Univerziteta Ekster je otkrio da je mutacija gena GATA6 presudna za mutaciju koja vodi u ageneziju pankreasa. Mutacija je odgovorna za poremećaj “programa” diferencijacije matičnih ćelija u specijalizovane ćelije pankreasa.

Ova mutacija je pronađena u 15 od 27 slučajeva agenezije pankreasa.

Otkriće daje nadu da će  u budućnosti moći da se genetskim lečenjem pokrene “program” diferencijacije matičnih ćelija u specijalizovane ćelije pankreasa.
To je od ključnog značaja za obolele od tip1 dijabetesa ali i za obolele od dijabetesa tip 2 kod kojih predominira destrukcija beta ćelija pankreasa.

Izvor: Medical New Today

Amputacije ekstremiteta povezane sa dijabetesom

U Americi se tokom godine izvrši 60.000 netraumatskih amputacija, povezanih sa šećernom bolešću koje mogu biti prevenirane.
Značajan faktor rizika za amputaciju je  dijabetesna periferna neuropatija.

Tokom vremena, visok nivo šećera u krvi polako oštećuje nerve. Proces počinje na prstima ruku i nogu i širi se na gore ka korenu ektremiteta. ( zato kažemo da je periferna neuropatija) U Srbiji periferna neuropatija zahvati oko 37 % dijabetičara.
U početku, neuropatija se manifestuje kao trnjenje, peckanje, mravinjanje. Može da bude prisutna i hipersenzitivnost do te mere da  i najmanji dodir stvara neprijatnost. Tokom vremena, oštećenje se produbljuje i razvijaju se ili poptuni gubitak osećaja, ili konstantan bol ili ekstremna senzitivnost ili kombinacije ovih simptoma.

Neuropatija sama po sebi ne vodi u amputaciju. Ali, gubitak osećaja  onemogući prenos bola.

Šta se dešava kada nemožete da osetite bol?
Bol je nekada jedini znak kojim vam vaše telo stavlja do znaja da  nešto nije u redu. Bez osećaja bola i najmanja posekotina može biti inficirana, a infekcija se može proširiti pre nego što primetite promenu na koži. Ukoliko se ovakva situacija ne shvati ozbiljno i  nesprovede se ozbiljan medicinski tretman, pogoršanje može da vodi u amputaciju.

Kako da se zaštite
Kod napredujuće neuropatije, izuzetno je važno da pregledate vaša stopala i šake. Trebalo bi da vam postane navika da stopala i šake svakodnevno mažete losionom. Prvo, na taj način hidrirate kožu koja je suva i krta u neuropatiji i sprečavate njeno pucanje- svaka povreda kože je potencijalni rizik za infekciju.
Ono što je još važnije, negovanjem  stopala i šaka primetićete  da li postoji problem na vreme. Ako nemožete neke delove stopala da vidite, koristite ogledalo, jer je važno da  proveravate i kožu tabana.
Nelečena infekcija može da se proširi za dan ili dva. Ako uočite i najmanju ranicu koja ne zarasta, obavezno se javite lekaru!  Svaka amputacija može da se prevenira brzom intervencijom.

Naravno, osnova prevencije i lečenja neuropatije je održavanje dobre glukoregulacije. Progresija neuropatije se može usporiti regulacijom nivoa šećera u krvi i primenom suplemenata/lekova koji pomažu u otklanjanju simptoma neuropatije.